Fassen Sie Ihr Mitgefühl in Worte!

Dr. Miljan Milunovic
schrieb am 16. Juni 2020 um 15.45 Uhr

Mojoj teta Ceci,

ODLAZAK
U postelji protkanoj nitima raja,
dva oka, plavlja od silnoga mora
gledaju zalazak rumenog sunca...

Kad dođe taj čas i seta se svije,
usna kad stvrdne i reč kad se sledi,
kristalna suza niz lice kad lije,
nek’ slovo ovo mesto nas besedi.

Sećanja naviru jedno za drugim,
nižu se u nisku bisera belih,
moj prvi korak ka velikom svetu...
nova nadanja, strahovi i bajke,
ruku mi pružaš roditeljsku, meku,
zagrljaj nežan kao krilo majke.

Sad si negde drugde, anđeli te paze...
u srcima se našim budiš svakog jutra,
pazićeš na nas, znam, čak i odande,
i moliti se za naša bolja sutra.

Čekaj nas tamo negde iza duge,
gde sunce zvezdama o večnosti taji,
gde nema bola, ni patnje, ni tuge,
gde svetlost neprestano sjaji.

Život je tren u beskraju mirnom,
svi smo ovde s istim ciljem pali,
srešćemo se, nekad i tamo preko,
i nastaviti onde gde smo se rastali.

U postelji protkanoj nitima raja,
dva oka, plavlja od silnog mora,
gledaju zalazak rumenog sunca.

tvoj Miljan,
u Beču, 06. 05. 2020